Диригентска палица
Диригентска палица (муз.појам), лаки кратки штап у рукама диригента - (њемачка ријеч од латинског dirigents - oнај који управља), којом диригент руководи инструменталним или вокалним музичким извођењем. (енгл. baton,)[1][2]
Поријекло и историјат палице
[уреди | уреди извор]Прачовјек у успостављању мостова са спољним свијетом реагује инстиктом рефлексно. Опасност од дивљих звјери гони га да уздигне руку и маше њоме тјерајући их. Већ омудријели човјек у свом напредовању, узима камен, затим штап. Он се тако брани и покушава да успостави мир и сигурност за себе. Рука, па рука са каменом и штапом, покушавају да управљају спољним догађајима обезбјеђујући му егзистенцију. Еволуирали човјек, звукове спољашњег свијета почиње да углазбљује. Када су неартикулисани гласови постали артикулисни и уређени и када су се надградили подржавајући прамузику, већ се појавила и потреба да неко руководи и контролише одређену правилност новог изражаја. Ту и настаје потреба да се замишљени звукови дословно запамте али и касније репродукују. То захтјева поштовање правила и дисциплину. Настаје потреба за човјеком и начином на који ће се ово извршити. То је диригент, његова рука и диригентска палица. Тај софистиковани и грациозни штапић је еволуирали камен и штапина у руци угроженог прачовјека. (тамбур мажори- они који управљају добошарима) су још увијек са масивним штаповима, истина касније украшеним и уљепшаним. Они су прва озбиљна претходница суптилних и добро избалансираних ПАЛИЦА ЗА ДИРИГОВАЊЕ. Ти префињени штапићи нису само метафорична и симболична подсјећања на прапалице којима се могла поломити кичма звјери, већ и збиљска, само много безазленија и безопаснија „пријетња“ у рукама диригента са сврхом управљања хорским пјевањем, или свирањем оркестра, правилном извођењу, примјереном тексту композитора и његовој и диригентовој музичкој замисли.
Палице су биле и приручни згодни облици који су се нашли при непосредном извођењу музике (виолинска гудала). Прве праве палице у модерном смислу те ријечи везују се за 19 вијек између 1820. и 1840. године. Били су то дуги уски конусни дрвени штапићи са три прстена на дебљем дијелу који су имали улогу дршке. Од 1833. године, захваљујући Феликсу Менделсону, палица је у редовној употреби у Лондонској филхармонији.[1][2]
Опис палице
[уреди | уреди извор]Диригентска палица је штап ваљкастог конусног облика дужине од 38 до 71 цм, тежине од четири до десет грама дебљим крајем усађена у дршку. Сам штап је од светлог дрвета, фибергласа или угљеничних влакана, а дршка, по којој се палице углавном и разликују, је овална, кугласта или цилиндрична, начињена од ебановине, плуте или гуме.(Најчувеније палице су „Маестро“. Њихове дршке су начињене од слоноваче и са улошком од алуминијума).[1] [3]
Употреба
[уреди | уреди извор]Палица није неопходна диригенту у извођењу музичког дјела и он је користи по сопственом нахођењу. Држи се између палца и прва два прста ослоњена на длан, најчешће десне руке. Лијевацима се сугерише да палицу држе у десној руци. [4]
Израда
[уреди | уреди извор]Послије финог стругања, брушења и шмирглања штап се усађује у припремљену дршку и лијепи. Послије лакирања у дршку палице се утискује лого фирме.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
- ^ а б в г Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.г.
- ^ Professor Murchard , "Discovery of Ancient Greek Tablets Relevant to Music", (April-May 1825.
- ^ Leonard Bernstein, The Art of Conducting in The Joy of Music, Weidenfeld and Nicolson,London 1960.г.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- [1] (језик: енглески)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
